Glavni savremeni predstavnik i popularizator zena u zapadnoj filozofiji 20. veka bio je profesor D. T. Suzuki iz Kjota, čiji je rad doveo do živog zanimanja koje je ishodilo mnogim važnim proučavanjima.
2. Postoji vreme i mesto za sve - iako se čini lakše požurivati stvari nego ih pustiti da se exact same dogode kada za to performđe vreme, to nije način. Sve što se treba dogoditi, dogodiće se kada za to budeš spreman. Što više požuruješ stvari, napravieš više grešaka.
Još jedna karakteristika prajna intuicije koju ističu zen učitelji je njezina protočnost. Ona je izravna, u njoj ne smije biti mjesta za razmišljanje, jer čim se počne razmišljati, prajna se povlači, nestaje.
Aristotel je tvrdio da je »nemoguće da jedna stvar istovremeno pripada i ne pripada istoj stvari i u istom pogledu . . . ovo je najsigurnije načelo.«
Nemoguće je objasniti što je intuicija, iako je – kako kažu budisti – svaki čovjek posjeduje u potencijalu. Onaj tko je razvio ovu sposobnost može je prepoznati kod drugih, ali je ne može racionalno objasniti drugima, jer ona nadilazi logiku uma.
Ona su i danas jedan od najstarijih tekstualnih izvora budizma i svjedoka razvoja zajednice. Redovnička je zajednica do današnjih dana u većini budističkih kultura ostala temeljem i čuvarem religije.
Da bi bilo potpuno, potrebno je da se promatrač i promatrano stope u jedno. To je moguće tek razvojem intuicije u kojoj se gube razlike između promatrača i promatranog. Intuicija u ovom kontekstu nije predosjećaj, niti viđenje budućnosti, već najviši oblik spoznaje dostupan čovjeku. Za budiste je to mogućnost spoznaje šunjate.
Čan književnost izeštava o mnogim slučajevima da učitelj učenika, pošto mu je zadao neki problem, iznenada obaspe udarcima štapa ili drekom (tzv.
Budistička filozofija priznaje samo dva od šest tradicionalnih instrumenata spoznaje o kojima se raspravlja u Indijskim tradicijama.
Frojd je tu otkrio činjenicu da stvarnost sagledavamo izobličeno; da verujemo da izvesnu osobu vidimo kakva ona jeste, a zapravo vidimo našu projekciju jedne predstave o toj osobi, mada toga nismo svesni. Frojd nije uočio samo izobličavajući uticaj prenosa, već i mnoge druge izobličavajuće uticaje potiskivanja. Ukoliko neku osobu motivišu porivi koji su joj nepoznati i suprotni njenom svesnom mišljenju (koje predstavlja zahteve društvene stvarnosti), ona može projicirati vlastite nesvesne težnje u drugu osobu, te neće biti svesna njihovog prisustva u sebi, ali će ih — s negodovanjem — zapažati kod drugog (projekcija).
Primer zen priče: get more info “Vojnik po imenu Nobušige dođe kod Hakuina i zapita ga: postoje li zaista raj i pakao? Ko si ti?, upita Hakuin. Ja sam samuraj, odgovori ratnik. Ti, vojnik!, uzviknu Hakuin. Koji bi to vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka. Nobušige se toliko razbesne da poče da vadi svoj mač, Hakuin nastavi: pa ti imaš mač!
U životu zen monaha smenjuju se meditacija, molitve i težak fizički rad. Trajna duboka usredsređenost u bilo kojoj delatnosti, bilo meditaciji ili radu, vodi uvidu i budnosti. Svrha ovih disciplina je da se kroz rad, usredsređenost i beskrajna ponavljanja um oslobodi stega i počne neometano iskazivati.
Mahajanska škola se proširila na severozapad Indije u područje koje je bilo pod uticajem helenističke kulture. Takođe se proširila i na sever, u srednju Aziju, u 1.
, razgovori u četiri oka između učitelja i učenika, čija je svrha bila provjeriti stupanj spoznaje učenika, i koani koji su u tim prigodama bili zadavani učeniku, bili su namijenjeni učenicima koji su već Professionalšli određene faze nutarnjeg razvoja, jer je